mercredi 28 décembre 2022

Pasolini poète et cinéaste

Recension de Hervé Joubert-Laurencin, Le Grand Chant. Pasolini poète et cinéaste (Macula, 2022), Europe n° 1125-1126, janvier-février, p. 362-364.

Voir https://ver.hypotheses.org/3818

Paul-Jean Toulet

Sandrine Bedouret-Larraburu, Isabelle Chol et Jérôme Hennebert (dir.), Paul-Jean Toulet, les « prismes » de l’écriture (Presses de l’Université de Pau et des pays de l’Adour, 2021), Europe n° 1125-1126, janvier-février, p. 353-354.




 

Cet ensemble, issu d’un colloque tenu à Pau et à Guéthary en septembre 2020, est d’abord original par son format. Ce dernier ressemble bien peu aux actes d’un colloque universitaire puisqu’adoptant un format vénitien, il offre de nombreuses photographies dont Toulet était un amateur averti et propose ainsi, entre textes et images, « une carte du tendre », ainsi que conclut David Bedouret à propos de ce « géo-photographe ». Expression qui sied parfaitement à l’œuvre de l’auteur resté célèbre pour ses Contrerimes. Celles-ci constituent le cœur de l’ouvrage avec trois fortes études qui permettent de relier le « phrasé » (Laurent Mourey), « l’envers du visible » (Michel Viegnes) et le « nom propre » (Jérôme Hennebert) d’un Toulet dont la spécificité poétique tient certainement à « l’éclat du bref » visant cependant non la clarté mais « une inquiétude dont le langage est la densité » pour peut-être « pointer un innommable ». Cette « poétique de la brièveté » traverse les genres chez Toulet, Peter Cogman montre que dans ses romans comme dans ses poèmes, cela tient à une quête de « résonance ». Même quand il mirlitonne, Toulet « tend à constituer la défaillance de la langue et du vers en événement poétique ». C’est ce que Isabelle Hérisson, dans une très belle étude, montre de près en observant comment « le sens traverse des lignes prosodiques qui doublent la syntaxe », et que Juliette Lormier relance avec les « hardiesses rythmiques » d’Entr’actes pour y faire apparaître « l’élégance inopinée de la discordance ».  Mais « Toulet polygraphe » demandait aussi d’observer son journal (Michel Braud), son théâtre (Hélène Laplace-Claverie) et « les tribulations d’un Béarnais en Indochine » (Jean-Yves Puyo) non sans y noter la part tragique, et inaccomplie mais également la « frustration (pour le lecteur) »… si ce n’est des silences malheureux concernant le colonialisme français. Il était inévitable de rappeler le lien avec Jean Moréas, aussi Yves Piantoni note combien ce « couple demeure problématique » entre « cendre dans la bouche » et « « goût de miel suave » dans la cendre ! Cette « douceur des choses », Jean-Luc Steinmetz y revient en ouverture des actes pour rappeler combien Toulet demandait de la « décontenancer » par autant de paroles à voix basse, de « romances sans musique ». C’est donc bien par « l’ironie, ou le sourire doux-amer » (Maxime Colbert de Beaulieu) qu’il faut prendre Toulet tel qu’en lui-même, insolent et tendre à la fois comme disait son ami Henri de Régnier, travaillant à la retenue (« Petitoie-toi-même », écrivait-il !). On dira enfin que Toulet aurait échoué quant au roman, mais ne préfigure-t-il pas des tentatives peut-être plus heureuses chez ses successeurs quand, par exemple, il traite la narration « de manière elliptique » , « la description » lui permettant « en revanche des circonvolutions, qui rappellent que tout n’est que langage », d’autant qu’il réussit jusque dans sa prose romanesque à faire passer « ce déferlement sous-jacent de l’onde qui passe », ainsi que le rappelle avec précision Sandrine Bedouret-Larraburu reprenant une remarque de Francis de Miomandre, l’ami de Toulet.

Les écrivains mineurs, du moins ceux que l’histoire littéraire classe ainsi, ne sont-ils pas des prismes permettant de mieux concevoir les enjeux de l’écriture par les moyens d’une attention au spécifique et de renvoyer sur bien des œuvres, mêmes célèbres, quelque lumière inédite, car comme écrivait Toulet à propos du regard des enfants : « Tout ce qu’ils voient, serait-ce la plus fade lumière, leur prisme en fait de la pierrerie »… 

                                                     Serge Martin

vendredi 25 novembre 2022

Deux poèmes avec des dessins de Jean Anguera

 

Deux poèmes avec des dessins de Jean Anguera, deux fois trois livres manuscrits dans la collection d’Éric Coisel, 2022









Deux poèmes avec des dessins de Jean Anguera

 

pluie de plis, dans ta main

 

immenses dans la plaine 

argileuse les lignes 

emmêlées de ta main

 

dans une pluralité de plis

où se perdre sans savoir

avec tout l’inconnu de ton

 

cri

 

il survient comme surgit

une alouette en travers

de l’horizon

 

ce peuple de silences

revenu en gerbe dans

ta main

 

 

ton air explosé, sous mes pas

 

je ne sais pas

si je verrai encore

le paysage de ta peau

quand se répète

l’immense germination sous

mes pas tu me

 

traverses dans les interstices

d’un grand vent

je vois l’air

de ton sourire explosé

et le grain de ta 

beauté en plein milieu de nos

 

incertitudes

 




Albert Camus ou le poème dans et par la voix

 « Une certaine voix : Albert Camus ou le poème dans et par la voix » dans Daniele Leclair et Alexis Lager, Camus et la poésie, Rennes, presses Universitaires de rennes, « Interférences », 2022, p. 85-93.



Camus en haute mer

 « Camus en haute mer » dans Daniele Leclair et Alexis Lager, Camus et la poésie, Rennes, presses Universitaires de rennes, « Interférences », 2022, p.209-212.



vendredi 1 juillet 2022

Revue Catastrophes n° 34 et 35

 « Phrases traversées par ta voix (1) », Catastrophes n° 34, mars 2022. En ligne : https://revuecatastrophes.wordpress.com/2022/03/02/phrases-traversees-par-ta-voix-1-2/

« Phrases traversées par ta voix (2) », Catastrophes n° 35, juin 2022. En ligne : :

https://revuecatastrophes.wordpress.com/2022/05/16/phrases-traversee-par-ta-voix-2-2/

lundi 3 janvier 2022

D'une diction éperdue

 D’une Diction éperdue, Livre manuscrit en six exemplaires avec des graphismes de Jephan de Villiers.


D’une diction éperdue

 

 

le silence lance sa 

courbe jusqu’à 

frotter à l’os tendre

ment tous les mots

 

comme s’il saut-

ait dans le vide

immense d’un ar-

bre en plein vent

 

et ses deux yeux dans 

un cercle où bruissait

tout un feuillage plein 

de murmures et rires

 

pour écrire une 

signature de partout 

s’écrivent des quat-

rains de tourbillons

 

toutes les exclama-

tions d’une forêt

rassemblées au plus 

vif d’un tracé

 

et les vagues puissantes 

d’une diction éperdue

nous renversent sans 

savoir dans l’inconnu 

Dada : Djeddah

 



Dada : Djeddah, Livre manuscrit en deux exemplaires avec des polaroïds d’Éric Coisel, Collection Mémoires, 2021.


Dada : Djeddah 

 

la slow attitude de Dada bleuit :

le sens unique rougit amer

 

Dada se voit pousser : de partout 

l’arbre de l’inconnaissance

 

des éco-visibilités : pense Dada

derrière les moucharabiehs

 

impossible de se garer : dit Dada

quand le fourrage pend au soleil

 

le cœur dans le marbre : comme

un plongeoir dans la barbe à Dada

 

bronzer dans les zébrures : Dada 

dans les rayons d’un septième ciel

 

un sang dit : du rouge du rouge 

Dada au point d’eau téléphone 

 

Dada aime : aller droit dans le mur

avec une conduite parabolique

 

flonflon et validisme : les deux

mamelles d’un Dada roulant

 

Dada et Dada sont sur un bateau :

il reste une place libre et un fardeau

 

tournez trois fois en rond : vous

entendrez Dada du fond des âges

 

en ralentissant Dada risque gros

dans une vie antérieure : à Djeddah

 

quand Dada fait du vitrail abstrait

les failles du visible répondent : vite

 

le masque lunaire : une soirée vide qui

met Dada dans tous ses états larvaires

Rose & Ros

 Rose & Ros, Livre manuscrit en deux ex. avec photographies d’Éric Coisel, Collection Mémoires, 2021.



Rose & Ros

chanson rosse

 

Rose sait la vie

la ravie ose ça

son rose défait

hèle-la en vie

car l’éros tique

les poils de l’été

sous les cheveux

ivres en peine

de héros sans sel

c’est elle et cætera 

etc. la rose c’est

 

Rrose Sélavy connaît bien le marchand du sel (Robert Desnos)

 

« La vie c’est 

rosse », dit Ros


dimanche 12 décembre 2021

mercredi 23 juin 2021

Поэзия — это всегда ответ невозможному

Entretien (traduit en russe : Поэзия — это всегда ответ невозможному La Poésie – est toujours la réponse impossible) avec Dmitry Berezniy dans Kultura n° 5 (8189), mai 2021, p. 9.

ТЕМА НОМЕРА No 5 27 мая 2021 

Поэзия — это всегда ответ
page9image22838848
невозможному


Современная поэзия переживает не лучшие времена. Сегодня стихи не декламируют на улице, они не ходят в списках, поэты не собирают залы и стадионы. Почему же мы вдруг забыли о поэзии? Что происходитс поэзией в современной Европе?

Об этом специально для «Культуры» размышляет Серж МАРТЕН — французский поэт, эссеист, преподаватель французского языка и литературы в Университете Новая Сорбонна.

Вопрос о том, какое место в жизни со- временного европейского общества за- нимает поэзия, очень непростой. С од- ной стороны, понимание, что такое поэ- зия, варьировалось от эпохи к эпохе. То, что называлось поэзией в XVI веке, есте- ственно, отличается от понимания поэ- зии в начале XX века.

В XVI веке, во времена «великих рито- риков», «Плеяды», Клемана Маро (1496– 1544; известнейший французский поэт и гуманист эпохи Ренессанса. — «Куль- тура»), поэзия была более конкретной. В ней поднимались, например, темы Ита- лии, ее поэтизация времен Ренессанса, античности, или, например, рефлекси- ровалась травма религиозных войн. А вот в XX веке тематически поэзия оказа- лась размытой, так что за исключением размышлений о состоянии бывших ко- лоний или опыте мировых войн поэзия стала более экспериментальной и, как следствие, более сложной для восприя- тия неискушенного читателя.

С другой стороны, всеобщее образо- вание, как известно, привело к разделе- нию культуры на «общую» и «научную». И хотя почти все до сих пор считают поэзию вершиной культуры, сама она, на мой взгляд, ушла из области «общей» культуры в «научную». С чем косвенно связано и то, что поэтические сборники во Франции почти не продаются. В этом смысле поэзия в Европе, мягко говоря, сегодня не самый популярный вид ис- кусства. Да и в школьной среде интерес к ней падает. Не скрою, что мои семинары по поэзии посещают единицы.

Если современных поэтов читают еди- ницы, то песни из хит-парадов слушают миллионы. Но так было не всегда. Еще недавно — в прошлом столетии — все- общее образование было прекрасным ка- налом распространения поэзии и сред- ством ее популяризации. Сегодня же си- туация изменилась. И якобы «виноваты» в этом сами поэты, потому как не стре- мятся быть в хит-параде и не адаптируют свое творчество на потребу массам.

Их стремление завладеть читателем весьма своеобразно — через предложе- ние иной реальности, сильно отличаю- щейся от той, которую предлагает по- требительский капитализм, консьюме- ризм, с его хит-парадами или символи- ческими премиями. Собственно, в этом вся их «вина». Конечно, есть поэты, слу- жащие этому утопическому капитализму, но, к счастью, есть и другие, по-настоя- щему большие поэты, протестующие против культурного тупика современ- ности, в который скатывается человече-ство. И через рефлексию этого культур- ного тупика они предлагают реальность иного порядка.

Вспомним, например, Анри Мишо (1899–1984; французский поэт и худож- ник. — «Культура») с его «Варваром в Азии», Бернара Ноэля (1930–2021; фран- цузский поэт, писатель, литературный критик. — «Культура») с его «Крахом времени» или Анри Мешонника (1932– 2009; французский поэт, лингвист, стихо- вед, переводчик. — «Культура»), писав- шего о несвоевременной силе непозна- ваемой поэзии, о ее ускользании от гру- бости нашего рассудочного века.

Я весь словно нежность.
Я не знаю, глаза мои словно руки, Что видят тебя, незнакомца,

что я прижимаю К себе.

Ты — мой незнакомец.
Поскольку меньше я знаю и лучше. Я знаю, когда я ищу в себе,
Когда я ищу в тебе
Это время, что я лелею
Жизнь, что в моих руках.

(Анри Мешонник, пер. Д. Березний)

Падение популярности поэзии в Ев- ропе во многом связано и с событиями XX века, которые сильно повлияли на восприятие поэтического творчества, как и на саму его внутреннюю логику. Еще Теодор Адорно (1903–1969; немец- кий философ, социолог, композитор, му- зыковед. — «Культура») как-то заметил, что после Освенцима поэзия больше не- возможна.

Однако я бы позволил себе попра- вить его: поэзия — это всегда ответ не- возможному, и все эти десятилетия она всеми силами стремилась это невоз- можное нащупать, обдумать, найти под- ходящую рефлексию. Ведь горе или тра- гедии оставляют нас без голоса, с од- ним только криком. Но рано или поздно голос все же зазвучит — он должен за- звучать! — а вместе с ним зазвучат и те чувства, переживания, которые, как ка- залось, уже давно исчезли, испарились. Скажем, поэт Пауль Целан (1920–1970; немецкоязычный поэт и переводчик. — «Культура») написал блестящую «Фугу смерти» не затем, чтобы свидетельство- вать от лица умерших, но чтобы «продле- вать их жизнь», каждый раз читая стихо- творение. Поэтические строки — словно неисчезающая могила для них.

Объясни мне, любовь, что я сам не могу объяснить;

разве это время, короткое и ужасное,

мне дано только для одних размышлений, в одиночестве?

не для познания любви и не для самой любви?

(Пауль Целан, пер. Д. Березний)

И Герасим Люка (1913–1994; румын- ский, а затем французский поэт и худож- ник, близкий к сюрреализму. — «Куль- тура») парадоксально подтверждает эту мысль в стихотворении: «Как выжить, не уходя»:

Напрасно
на бес-по-мощ-ном пути З-Эрос* заговорил
своим бес-по-мощ-ным голосом...

(Герасим Люка, пер. Д. Березний)

*зеро (от фр. zéro ноль)

Только язык способен воссоздать чело- веческое в том нечеловеческом мире, в котором он оказался. То есть поэзия в ее современном звучании — это вызов миру капиталистической сделки, его потреби- тельскому куражу. И именно оттого она стала для нас так трудна, что мы этим ку-ражом очарованы.

При этом нельзя забывать, что поэзия во все времена пыталась быть голосом общества, превращая его болезненные импульсы в стихотворение, и таким об- разом как бы заново это общество изо- бретая. Все же сила хорошего стиха не в том, чтобы сказать все, что хочешь, а в том, чтобы сказать что-то новое, не- что такое, что с новой силой перечерк- нет привычные высказывания. В этом смысле Рембо гораздо ближе рабочим Парижской коммуны, чем буржуа в Вер- сале в 1871 году, потому что он решился перечеркнуть привычное — служение элите — двинувшись к рабочему, созда- вая для этой части общества его соб- ственную стихотворную реальность.

Но важно подчеркнуть, что это движе- ние Рембо к рабочим никогда не было продиктовано желанием угодить мас- сам. Отнюдь. Дело в другом: большой поэт просто не может находиться в ва- кууме, он всегда готов рискнуть, отзы- ваясь на динамику современности, ка- кой бы эта современность ни была. Соб- ственно, главный риск для него как раз в том, что массификация, движение к тому, чем живут широкие массы, может приве- сти к поэтическим эрзацам, то есть к вто-ричности. Но почему бы не сделать из са- мой своей жизни поэму, выражаясь сло- вами Рембо? И тогда само общество мо- жет стать стихом, в котором возможно то, что в рутинной жизни оказывается невозможным под гнетом навязанных норм и иллюзорных идеалов.

Тут можно вспомнить и созданный Бодлером образ бродяги, который стал лучшим ответом урбанизации; и Рембо с его пьяным кораблем, показавшим, как колониализм разрушает общество; и Аполлинера, экспериментировавшего с языком в своих поэмах, приближая их к живой разговорной речи. То же в той или иной степени пытается осуществить поэ- зия современная — дать ответ невозмож- ному горю XX века и невозможному ку- ражу консьюмеризма.

Более того, поэзия, как и другие формы искусства, смотрит в будущее, делает прогнозы, которые нередко оправдыва- ются, как показывает время. Как в сере- дине XIX века многоголосие в поэзии Марселины Деборд-Вальмор (1786–1859; крупнейшая поэтесса французского ро- мантизма — «Культура»), которую обо- жали Бодлер и Верлен, предопределило движение феминисток, так сегодня стихи Шарля Пеннекена (род. в 1965 году, поэт, музыкант. — «Культура»), мне кажется, предопределяют появление народного голоса, долгое время презираемого нео- либеральным медиасообществом. А та- кой молодой поэт, как Ян Мираль (род. в 1981 году, поэт. — «Культура»), возро- ждает романсы, в которых предлагает со- единить фрагментарные повествования в раздробленном мире (север/юг, хри- стиане/мусульмане, богатые/бедные...) в цельную жизнь.

К слову, в плане форм современная поэзия очень разнообразна, и это еще один урок, который она преподносит нам. Ведь многообразие форм — усло- вие существования поэзии, существо- вания разных голосов поэтов и каждого голоса в отдельности, стремящегося вы- биться, обозначить себя в полифонии. Только тот голос приобретает свою зна- чимость, который устанавливает отно- шения с другими, взаимодействует с дру- гими. И это тот идеал, который не остав- ляет современная поэзия — дать ответ атомизации современности, которая ви- дится как нечто невообразимое, невоз- можное — то, чего быть не должно. Поэ- зия силится даже в языковом отноше- нии вернуть людям утраченную коллек- тивность, напомнить о нашей общности в мире, который сегодня больше напоми- нает толпу отдельных лиц.

В конце концов, поэзия — это не про- фессия, сколько бы ее ни пытались сде- лать таковой. Она противится этим рам- кам всеми силами. В ней, конечно, не- мало случайных людей, графоманов, но, чтобы отделить зерна от плевел, нужно внимательно слушать поэзию во всем ее многообразии. И это то последнее, что я выделил бы в качестве еще одного урока для нас: современная поэзия призывает нас к постоянному вниманию, концен- трации.

Подготовил и перевел с французского Дмитрий БЕРЕЗНИЙ